Novosti

ЦЕРОВИЧКА ПЕЋИНА

Пећина је удаљена 5 km ваздушне линије од епонимног пећинског станишта Растуша код Теслића.

Novosti iz okoline / 13. 02. 2018

Током 2014. године вршена су реконосцирања западног дијела општине Добој, на потезу Добој-Витковци-Осиња, до границе са општином Теслић, тј. на западним и јужним падинама планине Крњин. Приликом обиласка села Церовице откривен је пећински објекат, који је до тада био непознат у стручној јавности. Пећина међу локалним становништвом носи назив Вуковића пећина или Церовичка пећина. Локација се налази на око 20 km од Добоја, долином Усоре, на јужним падинама планине Крњин.

Пећина је удаљена 5 km ваздушне линије од епонимног пећинског станишта Растуша код Теслића. Пећина се налази на једној од дугих брдских коса које прате терен исток-запад, усјечена у сјеверни дио ове брдске косе. Улаз у пећину је до рата, од 1992-1995. године био највећим дјелом затрпан, док је за потребе скривања становништва и војске улаз откопан. До пећине води стрма стаза, док је плато испред пећине јако мали и терен понире сјеверно од пећине у провалију, испод које се налази активан извор. Улаз је данас висине 1 m и ширине 1.5 m са оштрим нагибом терена према унутрашњости.

Пећина се састоји од улазне дворане, која је дијелом покривена обрушеним камењем са стропа, док је други дио под пећинским седиментима, махом састављених од глиновитог тла и ситнијих стијена, насталих процесом калцификације. Због капања воде са стропова и температуре која никад не прелази 15 степени, пећина је влажна на цијелој површини. Јужно од главне дворане води дуги усјечени коридор, који се на свом крају грана у мање каналне пећинске системе, који нису истражени до краја. На површини пећине, највећим дјелом у њеним угловима, пронађен је релативно бројан керамички материјал.

Површински керамички материјал за сада указује да се ради о локалитету касног бронзаног доба, са могућим траговима из дубље прошлости. Керамика ја квалитетне производње, рађена руком са траговима глачања. Од типолошки претпознатљивих и хронолошки осјетљивих примјерака, јављају се карактеристични ободи са торидираним и фацетираним ободима. Животињске кости, осим оне рецентног поријекла, као и остали материјал, нису пронађени.

Пећинска станишта са траговима људских активности јако сu ријетка на територији сјеверне Босне, стога, у научном погледу овај локалитет представља изниман случај за рјешавање одређене проблематике насеља и насељености сјеверне Босне у касној праисторији.

Izvor / opstina stanari